Meni
Logotip Soria Natural Broj proizvoda: 0 | Ukupno: 0,00 Kn

Okruglolisna rosika ili drosera – Drosera rotundifolia L.

F0000001504_plantas_web_ok_sundew

OKRUGLOLISNA ROSIKA ILI DROSERA – Drosera rotundifolia L.

Okruglolisna rosika ili drosera je biljka mesožderka koja u fazi cvatnje naraste do 20cm. Korijen joj je plitak i kratak a listovi okrugli (od tuda i naziv). Gornja strana lista prekrivena je crvenkastim izdancima (tentakulama) dugim do 3mm na kojima se nalazi ljepljiva žljezdasta papila kojima biljka privlači kukce. Uhvaćenog kukca biljka omota listom i razgradi probavnim enzimima. U Hrvatskoj spada u ugrožene i strogo zaštićene biljke.

I. Upotrijebljeni dio

Cijela biljka

II. Aktivni sastojci

  • Naftokinoni: plumbagin ili plumbagon (metil-2-hidroksi-5-naftokinon-1-4), karboksi-hidroksi-naftokinon, rozolizid, metilhidrojuglon, drozeron, 8-hidroksirozeron, ramenton (2-metil-5,8-dihidroksi-1,4-naftokinon), ramentazeon (5-hidroksi-7-metil-1,4-naftokinon) i izosinanolon (3-metil-4,8-dihidroksi-1-tetralon).
    Sadržaj naftokinona razlikuje se po količini i kvaliteti-
    po podskupinama.
  • Flavonoidi: kvercetin, hiperoksid, izokvercetin i 3-galaktozil-miricetin, čiji se sadržaj razlikuje ovisno o podvrsti.
  • Organske kiseline.
  • Tanini.
  • Antocianozidi (daju biljci crvenu boju).
  • Također biljka sadrži mineralne tvari, organske kiseline (jabučnu, limunsku i galnu kiselinu), sluz i proteolitičke enzime.

III. Farmakološko djelovanje

  • Djeluje protiv bronhijalnih i crijevnih grčeva. Rosika ima bronhodilatatorski učinak na  glatke mišiće bronha. In vitro studije na tkivu zamoraca su pokazale, da ekstrakt rosike u dozama od 0,5–1,0 mg/ml inhibira muskarinske M 3 receptore i histaminske H 1 receptore.
  • Djeluje protiv kašlja (smiruje nadraženost grla).
  • Ekspektorans i mukolitik.
  • Antibakterijski učinak: inhibira rast gram-pozitivnih bakterija (stafilokoka, streptokoka, neumokoka) i nekih gram-negativnih bakterija (salmonele).
  • Antifungalni učinak i djelovanje protiv parazita.
  • Antisklerotični učinak, ako se koristi duže vrijeme.
  • Protuupalni učinak (plumbagin inhibira sintezu prostaglandina).  In vitro studije na ljudskom tkivu su pokazale, da etanolni ekstrakt rosike inhibira neutrofilnu elastazu pri koncentraciji od 9,4 mg/ml.
  • Neki autori navode i diuretske i hipoglikemijske učinke.

U svježem stanju je rubefacijens.

IV. Indikacije

  • Upala respiratornog trakta: bronhitis, faringitis, laringitis, astma, pertusis, iritabilni kašalj itd.
  • Preporučuje se osobama koje trebaju naprezati glasnice (operni pjevači, pjevači, govornici itd.).
  • Gastrointestinalni trakt.
  • Vanjska upotreba: neuralgije, upala zglobova, grčevi u mišićima, mialgija itd.

V. Kontraindikacije

Kontraindikacije i interakcije nisu poznate.

Trudnoća: studije su provedene na različitim životinjama u različitim dozama, uglavnom većim nego kod ljudi, bez utvrđivanja embriotoksične ili teratogene toksičnosti, ali nisu provedena klinička ispitivanja na ljudima, što čini primjenu rozike prihvatljivom samo u nedostatku sigurnijih alternativa liječenja .

Dojenje: Nije poznato izlučuje li se veća količina rozike u majčino mlijeko i može li to utjecati na dijete. Preporučuje se prestati s dojenjem ili izbjegavati primjenu rozike tijekom dojenja.

 

 

Viri

Študije:

  1. * El extracto etanólico de Drosera madagascariensis presenta acción antiinflamatoria y espasmolítica. El extracto inhibe in vitro la elastasa de neutrófilos humanos (IC50 de 9,4 mg/ml). En esta acción no intervienen las naftoquinonas, sin embargo, los flavonoides, como quercetina (IC50  de  0,8  mg/ml),  hiperósido (IC50  de  0,15  mg/ml)  e isoquercitrina  (IC50  de  0,7  mg/ml)  contribuyen  en  la  inhibición  del enzima. Además, el extracto induce un efecto espasmolítico in vivo sobre el   íleum  de   cobaya,  a   través  de   receptores  colinérgicos  M3   e histamínicos H1. Sin embargo, no presenta actividad in vivo sobre receptores prostaglandínicos PGF2a, en tráquea de cobaya. El contenido en naftoquinonas no intervendría en la acción espasmolítica, debido a su bajo contenido en el extracto.
  2. * Kolodziej H, Pertz HH, Humke A. Institut fur Pharmazie, Pharmazeutische  Biologie,  Freie  Universitat  Berlin,  Berlin,  Germany. Main constituents of a commercial Drosera fluid extract and their antagonist activity at muscarinic M3 receptors in guinea-pig ileum. Pharmazie. 2002 Mar;57(3):201-3. PMID: 11933852 [PubMed-indexed for MEDLINE].
  3. * El extracto clorofórmico de las partes aéreas de Drosera peltata es activo, mediante ensayos de difusión en agar, frente Streptococcus mutans, S. sobrinus, S. rattus, S. cricetus, S. sanguis, S. milleri, S. mitis, S. constellatus, S. oralis, S. salivarius, Prevotella oris, P. buccae y P. intermedia, principales responsables de periodontitis y de aparición de caries dentales. Esta actividad es atribuida a la plumbagona.
  4. * Didry N, Dubreuil L, Pinkas M. Laboratoire de Pharmacognosie, Faculte des Sciences pharmaceutiques et biologiques, Lille, France. Activity of anthraquinonic and naphthoquinonic compounds on oral bacteria. Pharmazie. 1994 Sep;49(9):681-3. PMID: 7972313 [PubMed- indexed for MEDLINE].
  5. * Didry N, Pinkas M, Dubreuil L. Antibacterial activity of naphthoquinones of plant origin. Ann Pharm Fr. 1986;44(1):73-8. PMID:
  6. 3777781 [PubMed-indexed for MEDLINE].
  7. * Vinkenborg J, Sampara-Rumantir N, Uffelie OF.The presence of hydroplumbagin glucoside in Drosera rotundifolia L. Pharm Weekbl. 1969
  8. Jan 17;104(3):45-9. PMID: 5774641 [PubMed-indexed for MEDLINE].
  9. * Bienenfeld W, Katzlmeier H. Flavonoids from Drosera rotundifolia Arch Pharm Ber Dtsch Pharm Ges. 1966 Jul;229(7):598-602. PMID: 5224884 [PubMed-indexed for MEDLINE].

Bibliografija

  1. Benigni, R; Capra, C; Cattorini, P. Piante Medicinali. Chimica, Farmacologia e Terapia. Milano: Inverni & Della Beffa, 1962, pp. 486-9.
  2. Bézanger-Beauquesne, L; Pinkas, M; Torck, M. Les Plantes dans la Therapeutique Moderne. 2ª. Paris: Maloine, 1986, pp. 192-3.
  3. Bézanger-Beauquesne, L;  Pinkas,  M;  Torck,  M;  Trotin,  F.  Plantes Médicinales des Regions Tempérées. Paris: Maloine, 1980, pp.139-40.
  4. Bruneton, J. Elementos de Fitoquímica y Farmacognosia. Zaragoza: Acribia, 1991, p.198.
  5.   Fernández, M;  Nieto,  A.  Plantas  Medicinales. Pamplona: Ediciones Universidad de Navarra, 1982, p.73.
  6.  Lastra, JJ; Bachiller, LI. Plantas Medicinales en Asturias y la Cornisa Cantábrica. Gijón: Ediciones Trea, 1997, pp. 126-7.
  7.  Paris,  RR;  Moyse, M.  Précis de  Matière Médicale. Tome II.  Paris: Masson, 1967, pp. 226-9.
  8. Peris, JB; Stübing, G; Vanaclocha, B. Fitoterapia Aplicada. Valencia: M.I. Colegio Oficial de Farmacéuticos, 1995, p. 253.
  9. Trease,  GE;  Evans,  WCh.  Farmacognosia.  México  D.F.: Interamericana–MacGraw-Hill, 1991, p. 730.
  10. Van   Hellemont,   J.   Compendium   de   Phytotherapie.   Bruxelles: Association Pharmaceutique Belge, 1986, pp. 136-7.
  11. Villar, L; Palacín, JM; Calvo, C; Gómez, D; Montserrat, G. Plantas Medicinales del Pirineo Aragonés y demás tierrras oscenses. 2ª. Huesca: Diputación Provincial, 1992, p. 285.
  12. Melzig MF, Petz HH, Krenn L. Anti-inflammatory and spasmolytic activity of extracts from Droserae Herba. Phytomedicine 2001; 8 (3): 225-229.
  13. Didry N, Dubreuil L, Trotin F, Pinkas M. Antimicrobial activity of aerial parts of Drosera peltata Smith on oral bacteria. Journal of Ethnopharmacology 1998; 60: 91-96.

 

SHARE-aj na